Klice u ishrani PDF Štampa El. pošta
ponedeljak, 10 septembar 2007 20:24

Klice u ishrani

Kod nas su mnoge žitarice i semenje našle svoju primeni u ishrani, ali ne i njihove klice. Klice su izvor neophodnih minerala i vitamina, tako da mogu poslužiti u borbi protiv raznih poremećaja i bolesti. Nema namirnice koja je toliko bogata, vrednim hranljivim sastojcima sa uravnoteženim hemijskim sastavom, a da je istovremeno niske energetske vrednosti, kao što su klice. (13)

Celokupan biološki život i biljaka i životinja usklađen je sa promenom godišnjih doba. Ljudi bi takođe trebali da ih slede i da izbegavaju ono što ne odgovara trenutnom razdoblju. U svakoj sezoni u prirodi se rađaju određene vrste biljaka, koje treba izbegavati van sezone. U zimskim mesecima, kada vegetacija miruje, koristi se ona hrana koja se može jednostavno zimi čuvati: žita, mahunarke, semenke, korenasto povrće, kao i neko voće. Mnogi smatraju da su proklijala žita i semenje jedna od najkvalitetnijih vrsta hrane, zato što se u takvom obliku njihova vrednost višestruko uvećava. Pored toga, ovakva vrsta hrane može se lako gajiti kod kuće. (14)


Lekovita svojstva klica različitih semenki poznavali su stari Kinezi, još pre više hiljada godina. Hranljiva i lekovita svojstva klica nisu poznata samo u Kini, već i u drugim krajevima sveta: Africi, Indiji, Engleskoj, Americi, a sve više se primenjuje i u našoj zemlji. (13)

KliceSvako seme je puno enzima, važnih za životne procese. Sva energija biljke usmerena je ka stvaranju semena, da bi nova biljka opet izrasla, da bi se produžila vrsta. Seme sadrži vitamine, minerale, proteine, masti i ugljene hidrate, koje drži u rezervi, čekajući pogodan trenutak da počne da raste. Kada se stvori pogodna temperatura i vlažnost, započinje taj čudesni trenutak klijanja. Odvijaju se brže hemijske promene. Tokom procesa klijanja enzimi razlažu ugljene hidrate do prostih šećera. Složeni proteini se razlažu na najjednostavnije aminokiseline, a masti do masnih kiselina, koje čovek može lakše da usvaja. Sadržaj vitamina, koji je do tada bio mali, odjednom se uvećava. (15)

Biohemijski procesi u toku klijanja višestruko povećavaju prehrambenu vrednost klica. Objašnjenje je jednostavno: uspavana sila i moć života upakovani u suvom zrnu, razbuktavaju se i umnožavaju kretanjem u razvoj, formiranjem nove biljke, za čiji je život neophodna najveća energija, enzimi, vitamini i mineralne materije.

Razlikujemo klice od izdanaka. Klicama razvijamo fazu razvoja biljke iz semena, dok je klica dužine 1-2cm, tada se koristi celo zrno. Izdancima nazivamo sledeću fazu u daljem razvoju biljke, kada je već formiran izdanak nove biljke. (16)

Zdravo zrelo seme svoju životnu sposobnost zadržava tokom vremenskog perioda različite dužine, zavisno od biljne vrste, uslova u kojima se čuva. Bubrenje je prva etapa u procesu klijanja. (17)

Optimalna temperatura za brzo klijanje je 25-30°C. Ako se temperatura smanjuje, usporava se i klijanje. Klice semena koje klija pri nižim temperaturama, bogatije su vitaminom C od onih koje klijaju na višim temperaturama. (13)

Tehnike klijanja

Ima nekoliko načina kako se mogu gajiti klice:

  1. u teglama
  2. na tacnama
  3. u poroznoj kesi

Svi ovi načini su nalik jedan na drugi, i svi prvo počinju izborom semena. Treba izabrati seme koje nije hemijski tretirano. To ćemo proveriti pri kupovini semena, kada odaberemo nekoliko zrna i protrljamo ih među prstima. Ako na prstima ostane beličast trag, to znači da je ono hemijski tretirano. (15)

Druga zajednička faza je natapanje u vodi i bubrenje. Vreme natapanja se razlikuje u zavisnosti od semena.

Klijanje u tegli. Jednu teglu sa širokom otvorom do polovine treba napuniti semenom i vezati je gazom. Zatim, uliti vodu toliko da pokrije seme, da bi ono moglo da nabubri. Posle 8-12 sati teglu možemo okrenuti, da se voda iscedi. U zavisnosti od temperature i vrste, seme klija već posle 1-3 dana. Važno je da ono za to vreme ostane vlažno. Da bi se to postiglo treba ga ispirati vodom 2 i više puta dnevno. Ako teglu stavimo bliže prozoru ili na sunce, klice će biti zelene i bogatije vitaminima. Koristimo ih kada dostignu dužinu 1-5cm. (18)

Klijanje na tacnama.Seme se ispere i stavi da bubri. Odlije se voda i semenje stavi u tanjir (plastični poslužavnik), na čijem dnu je prostrta pamučna tkanina ili gaza namočena u vodu. Odozgo se zrna prekriju istom tkaninom. Tanjir se ostavlja na temperaturi 22-23°C i s vremena na vreme vlaži gornja tkanina, dok zrna ne proklijaju. Maksimalna biološka vrednost zrna je eksperimentalno nađena pri dužini klice 1-3cm. (20)

Klijanje u poroznoj kesi. Za ovaj način klijanja potrebna je tkanina slična gustoj mreži (gaza), sašivena u kesu, koja će na gornjem obodu imati provučenu traku, tako da može da se stegne i okači. U kesu se stavi određena količina semena i potopi u posudu sa vodom, da seme nabubri. Posle određenog vremena, kesu sa semenom treba isprati i dobro ocediti. Zatim poroznu kesu staviti u najlon kesu na kojoj se probuši nekoliko rupa, zbog cirkulacije vazduha i okačiti na svetlom mestu. Seme koje klija treba ispirati dva i više puta dnevno. Ispirati tako što se skine plastična kesa, a seme u poroznoj kesi se potopi u veću posudu sa vodom. Seme treba dobro ocediti, pre nego što se ponovo vrati u plastičnu kesu.

Svetlo ili tama.Ima različitih mišljenja da li je za klice bolje svetlo ili tama. Sigurno je da svetlo ima značajnu ulogu u sintezi hranljivih materija. Klice koje su bile izložene svetlosti imaju više vitamina C od onih koje su klijale u mraku. (13)

Pogodno seme za klijanje. Seme delimo u grupe prema njihovim osobinama klijanja: (19)

  • sitno seme – lucerka, susam, proso, rotkva, brokule i dr.
  • žitarice – pšenica, raž, ovas, ječam, pirinač, kukuruz i dr.
  • mahunasto povrće (leguminoze) – sočivo, pasulj, mungo pasulj, azuki, grašak, soja i dr.
  • uljarice – semenje suncokrete bez ljuske i dr.

Predstavnike svake od pojedinačnih grupa možemo, ako želimo, da klijamo u istom sudu. U sledećoj tabeli dato je vreme bubrenja, dnevno ispiranje, trajanje klijanja u danima i dužine klica u cm: (13)

SemeVreme bubrenja (h)Dnevno ispiranjeTrajanje klijanja u danimaDužina klice (cm)Seme : dužina klice
Lucerka52-33-53-51 : 6
Pasulj10-121-23Dužina zrna1 : 4
Grašak1243Dužina zrna1 : 2
Lan442Dužina zrna1 : 1,5
Mungo pasulj122-34-62-51 : 5-6
Pšenica122-32-3Dužina zrna1 : 2,5
Raž1222-3Dužina zrna1 : 2,5
Soja124311 : 4
Suncokret122-32Dužina zrna1 : 3
Sočivo122-33-51-21 : 3
Brokule122-35-6  
Azuki122-33-51-1,5 
Susam82-31-20,21 : 1,5
Proso8330,21 : 2
Leblebija122-32-31-1,51 : 2,5

Tabela – Vreme bubrenja, dnevno ispiranje, trajanje klijanja u danima i dužina klica u cm

Napomena: sojine klice treba termički obraditi u ključaloj vodi 10-15 minuta, jer sadrže enzime, koji prilikom varenja sprečavaju dejstvo drugih enzima, a kuvanjem se uništavaju. Ostale klice mogu se koristiti u sirovom stanju ili kratko propržene ili kratko barene, kao dodatak jelima od povrća ili voćnim salatama. Mogu se koristiti i kao dodataka supama i kao sastojak testa.

Poslednje ažurirano nedelja, 23 septembar 2007 19:06