Šećerna bolest se javlja kada ćelije pankreasa ( gušterača ) ne uspevaju da luče dovoljno insulina-hormona koji reguliše nivo šećera u krvi.

Usled nedovoljnog lučenja insulina ili njegove nedelotvornosti dolazi do poremećaja metabolizma ugljenih hidrata, masti i belančevina sa povećenjem nivoa šećera u krvi hiperglikemije na gotovo svim organima.

Postoji čitav niz važnih faktora u nastanku ove ozbiljne bolesti, čija je uloga u manjoj ili većoj meri rasvetljena i na njih treba ukazati. To su: nasleđe, virusi, ishrana i gojaznost, hormoni, bolesti i stres.

Ljudi koji imaju šećernu bolest moraju biti edukovani  (obučeni) o problemu svog zdravlja. Zbog toga je njihova obaveza i potreba da što više saznaju o svojoj bolesti.

Postoje dva tipa šećerne bolesti:

I tip – insulin zavisan- javlja se kod mladih ljudi, obično je nasledna i obično joj predhodi neka infekcija.

II tip- insulin nezavisan-javlja se u starijim godinama, na pojavu deluje, osim naslednog faktora, i negativno ponašanje i navike ( loša ishrana, nedovoljna fizička aktivnost, psihičko opterećenje).

Prvi simptomi:

Početak bolesti je često dramatičan uz izraženu žeđ, obilno mokrenje, gutak težine, gubitak tečnosti - dehidracija, visok šećer u krvi, šećer i aceton u mokraći. Ponekad, sad sve ređe zbog teških metaboličkih i elektronskih poremećaja dolazi do gubitka svesti.

Pored najčešćih simptoma sreću se i drugi npr. promene na koži, sluznicama, poremećaji vida, smetnje u nogama. Rani znak bolesti mogu biti i promene na koži, gnojni desni, bakterijska i gljivična zapaljenja polnih organa sa vrlo izraženim svrabom.

GLIKEMIJSKI INDEKS NAMIRNICA

Glikemijski indeks namirnica pokazuje u kojoj meri namirnica kada se pojede podiže vrednost šećera u krvi. Prema glikemijskom indeksu namirnice se dele u tri grupe:

I grupa: Namirnice sa niskim glikemijskim indeksom do 45;

II grupa: Namirnice sa umerenim glikemijskim indeksom od 45 do 60;

III grupa: Namirnice sa visokim glikemijskim indeksom preko 60;

• DIJABETICAR U ISHRANI TREBA DA KORISTI NAMIRNICE SA NISKIM I UMERENIM GLIKEMIJSKIM INDEKSOM!!!!

Žitarice:

PREPORUKE: jedite mlad kuvani kukuruz, kuvanu pšenicu, ovsene

pahuljice,mekonje sa jogurtom za bolje pražnjenje creva!

Voće:

PREPORUKA: jedite voće u preporučenim količinama ( do 500 g u 3-4 pokušaja): Birajte zdrave, ne tretiranew hemijskim supstancama.

ŽVAĆITE! NE GNJEČITE! NE MIKSIRAJTE!

JEDITE SA KOROM!

Povrce:

PREPORUKA: mahune imaju veliki kalorijski indeks, mali glikemijski

indeks, bogate su dijetetskim vlaknima, ZATO SU KORISNE NAMIRNICE I TREBA IH JESTI JEDNOM NEDELJNO!!!

Mleko i proizvodi:

PREPORUKA: Koristite obrano mleko i proizvode od obranog mleka!!!!

KOMBINACIJA NAMIRNICA

Kombinujte hranu sa malim glikemijskim indeksom sa onom koja ima veći glikemijski indeks:

DOBAR PRIMER: ovsene pahuljice i jogurt od obranog mleka

LOŠ PRIMER: punomasno mleko i krofne!

Glikemijski indeks ne zavisi samo od vrste šećera u namirnicama nego i od količine dijetnih vlakana i obroku i načinu spremanja.

PRIMER: krompir

Jedite najpre bareni ili pečeni u ljusci sa povrćem koje ima dosta dijetnih vlakana ( kupus, kelj, zelena salata, blitva ) i nećete imati velike skokove šećera u krvi posle obroka.

U POČETKU SASTAVLJANJA VAŠEG JELOVNIKA ĆE VAM SE OVO ČINITI TEŠKO, ALI ĆE TE SE VREMENOM IZVEŠTITI U BIRANJU I KOMBINOVANJU NAMIRNICA I BIĆETE IZNENAĐENI USPEHOM KOJI ĆE DONETI OVAKAV NAČIN KOMBINOVANJA HRANE!!!!!!

Osnovni princip kod ishrane dijabeticara jeste taj da ne smeju da budu gladni, ali ne smeju ni da se prejedaju. Treba da imajue pet obroka na dan, pogotovo dijabeticari koji su na insulinskoj terapiji, i po potrebi i sesti obrok, pre spavanja. Manji broj obroka u toku dana vodi nestabilnim vrednostima secera koji variraju!

PRIMER JELOVNIKA ZA JEDAN DAN

Doručak:

50 g crnog hleba ili kifla , 20 g margarina ( 1 kašika ), jedno kuvano jaje, ili dva belanca, šolja mleka.

Užina I:

jabuka

Ručak:

50 g hleba, supa od povrća u proizvoljnim količinama, do 300 g zelenog povrća ( boranija, spanaž, kupus, karfiol )obareno I preliveno jednom kašikom ulja ili margarina, sa 100-150 g kuvanog mesa. Salata se može uzeti po želji da bi se postigao osećaj sitosti

Užina II:

Šolja mleka ili jogurt

Večera: čorba od povrća, 100 g krompira ( baren ili pire ), 100 g svežeg kravljeg sira, tanjir salate, porcija voća od 100-150 g

Obrok pred spavanje:

Šolja mleka, jogurta ili voće

DIJETNA VLAKNA…

su nesvarljivi delovi povrća, voća i žitarica, pa mnogi dijetna vlakna nazivaju biljnim vlaknima. Korisna su u ishrani svih ljudi, naročito dijabetičara. Dijetna vlakna mogu biti rastvorljiva i nerastvorljiva.

1. rastvorljiva dijetna vlakna se nalaze u voću ( jabuka sa ljuskom, pomorandža, jagode, tropsko voće ) i povrću ( kelj, spanać, kupus, karfiol, kukuruz, grašak, pasulj, sočivo. Posebno su korisna zato što snižavaju nivo šećera i masnoće u krvi.

2. Nerastvorljiva dijetna vlakna najviše ima u različitim pahuljicama od žitarica ( ovsa, raži, ječma, pšenice), korni-fleksu, integralnom pirinču i hlebu od integralnog brašna.

Dijetna vlakna omogućavaju:

• redovno pražnjenje creva;

• sprečavaju unošenje štetnih materija u krvotok;

• stvaraju osećaj sitosti;

• vezuju žučne soli u crevima, čime se smanjuje holesterol u krvi;

Dijetna vlakna učestvuju u sprečavanju sledećih oboljenja;

GOJAZNOST, DIJABETES ( ŠEĆERNE BOLESTI ); OBOLJENJA SRCA I KRVNIH SUDOVA, OBOLJENJE PROBAVNOG TRAKTA.

Evo nekoliko saveta kako da povećate količinu dijetnih vlakana u ishrani:

• jedite velike porcije salata ili povrća;

• u supu ili čorbu dodajte više povrća;

• pravite poslastice od voća;

• jedite mlad krompir sa ljuskom;

• koristite neglazirani pirinač- integralni pirinač;

• kada pripremate pirinač dodajte grašak, kukuruz, kesten, sočivo

• u receptima, kad god je to moguće zamenite belo brašno crnim brašno;

DNEVNO TREBA UYETI OD 25-30 G PUTEM HRANE!!!!

PRETERAN UNOS DIJETNIH VLAKANA CE IZAZVATI NADUTOST, POJACANE GASOVE, MUKU!

PREPORUKA:

• KORISTITE ražani hleb, crni, proju. IZBEGAVAJTE beli hleb, bela peciva. JEDITE peciva od integralnog brašna:

• KORISTITE projino brašno i brašno tipa-800. Prosejavanjem brašna ( fina, bela ) se gubi mnogo hranjivih materija i dijetetskih vlakana kojih ima u opni žitarica.

• JEDITE VOĆE SA KOROM ( kod kojih se kora inače jede) jer jabuka sa korom ima 2.5 puta više dijetetskih vlakana.

• JEDITE SVAKODNEVNO DOSTA LISNATOG POVRĆA

• POVREMENO JEDITE boraniju, grašak, pasulj, sočivo bez zaprške uz nemasno meso.

• KORISTITE ne glazirani pirinač

• Kao desert – voćne salate od sezonskog voća, pazeći na količinu i glikemijski indeks!

• Kad jedete maldi krompir obavezno ga jedite sa ljuskom.

• Jedite raznovrsno.

• Ne preskacite obroke.

• Smanjite upotrebu soli.

• Zvaćite sporo.

• Izbegavajte konzervisanu hranu

• Najteži prekršaj u ishrani je preskakanje doručka ( najkasnije do 11 h, pre podne-masti i uglljeni hidrati );

• Ručak ( od 13-15 h, proteini i povrće );

• Večera ( između 18-20 h proteini, nikako ugljeni hidrati );

• Voćna užina oko 16 h;

• Pijte 8-10 čaša vode dnevno!

• Redovno se krećite i vežbajte- najmanje 3-4 sata u toku nedelje, sa najviše 50% kapaciteta, umereno do granice prijatnosti.

• Ne preduzimajte dijete u kojima ce te gladovati da bi brzo gubili kilograme.

• Promene svojih dosadašnjih navika koji ste rešili da napravite treba da traju doživotno!!!!

FIZICKA AKTIVNOST

Svakodnevna fizička aktivnost je sastavni deo lečenja šećerne bolesti

O vrsti, trajanju, intezitetu i učestalosti fizičke aktivnosti treba da odluči lekar koji vodi brigu o zdravlju pacijenta.

Postojanje bolesti krvnih sudova, perifernih nerava, bubrega i očnog dna, mogu znatno da ograniče izbor, trajanje, intezitet i učestalost fizičke aktivnosti. Koristi od fizicke aktivnosti su mnogobrojne:

• smanjenje telesne težine i održavanje poželjne težine;

• smanjenje otpornosti tkiva na dejstvo insulina ( insulin je efikasniji u svom dejstvu );

• poboljšanje trenutnog nivoa šećera u krvi;

• poboljšanje nivoa zaštitnog holesterola HDL;

• poboljšanje ostalih masnoća u krvi;

• smanjenje krvog pritiska;

• smanjenje rizika od stvaranja ugrušaka krvi u krvnim sudovima;

• ublažavanje stresa;

• pomoć u odvikavanju od pušenja;

SVAKODNEVNA FIZIČKA AKTIVNOST PRIMENJUJE SE

STALNO!!!!

HIPOGLIKEMIJA ili premalo šećera u krvi….

tada mozak pati jer je šećer njegova osnovna hranljiva materija. Zato telo reaguje sledećim simptomima: preznojavanje, naježenost, drhtavica, muka, povraćanje, snažna glad, vrtoglavica, smanjena koncentracija, zbunjenost, poremecaj vida, poremećaj govora, lupanje srca, agresivnost, gubitak svesti.

Hipoglikemiju uzrokuje:

• prereskakanje obroka;

• unošenje premalo hrane;

• veća fizička aktivnost od uobičajne;

• prevelika doza insulina ili tableta;

• uzimanje alkohola;

Hipoglikemija se može javiti i kod šećeraša koji ne uzimaju lekove i kod onih koji se leče tabletama se češće i jače javljaju kod osoba koje primaju insulin!

PODSETNIK:

• Uvek imajte na umu da je svaki čovek priča za sebe;

• Isplanirajte svoje obroke;

• Napravite pauzu od najmanje dva sata izmedju obroka i užine;

• Jedite otprilike iste količine hrane svaki dan;

• Isplanirajte da užinate uveče pre spavanja;

• Izracunajte svoje šećerne jedinice za svaki dan;

• Budite umereni sa kafom, alkoholom, i naročito cigaretama;

• Uvek dobro proučite etiketu na proizvodu koji kupujete;

• Stalno obnajvljajte svoje znanje i učite nove stvari;

• Ne ustručavajte se da pitate za savet svog lekara, dijetetičara, upućenog prijatelja ili da nešto pročitate;

• Pravilna ishrana je osnova lecenja i sprovodi se doživotno;

• Osnovu hrane čine namirnice biljnog porekla, narocito integralne žitarice, mahunarke, sirovo povrće u obliku salata i voće;

• Upotrebu mesa prema jelovniku potrebno je svesti na posna mesa i posnu ribu;

• Mleko i mlečni proizvodi treba da budu obrani;

• Izbegavajte masnu hranu;

• Neophodno je smanjiti potrošnju soli, a posebno alkohola

• Pre intezivnije fizičke aktivnosti uzeti dodatnu užinu, zavisno od trajanja i njene jačine.

• Uvek pri ruci imajte par kockica šećera;

• Redovno vežbajte, rekreirajte se;

• Nabavite samomerač, i uzmite zdravlje i bolest u svoje ruke!!!

KUVARSKI RECEPTI U ISHRANI DIJABETIČARA

SKUŠA PEČENA U FOLIJI

Ovaj normativ obezbedjuje 130 g jela.

Potrebne namirnice:

• skuša 150 g

• beli luk 20g

• jestivo maslinovo ulje 15 g

• biber, crni mleveni 0.1 g

• ruzmarin, sušeni začin 0.1 g

• bosiljak, sušeni začin 0.1 g

• limunov sok

Priprema: Skušu očistite, operite, nakapajte limunovim sokom, pobiberite. U utrobu stavite beli luk, ruzmarin I bosiljak, prelate maslinovim uljem. Potom ribu uvite u alu-foliju I pecite u zagrejanu pećnicu na 250 º C oko pola sata.

Napomena: Pečenu skušu služite uz salatu od blitve!

Ova receptura obzbedjuje 0.47 ugljenohidratnih jedinica.

RESTOVANI ŠAMPINJONI
Ovaj normative obezbedjuje 100 g jela

Potrebne namirnice:

• šampinjoni 200 g

• crni luk 5 g

• origano 0.5

• sok od limuna 10 g

• peršun sušeni 1

• morska jodirana so 0.5 g

Priprema: Šampinjone oprati u rastvoru sode bokarbone, skinuti kožicu sa šešerića I iseci na luk u kuvati u sopstvenom soku dok ne omeksaju. Na kraju dodajte origano I so. Pred služenje dodajte limunov sok I seckan peršuvo list

Ova receptura obezbedjuje 0.33 ugljenohidratnih jedinica.

Jasna Anđelković

dipl.dijetetičar-nutricionista

Ova adresa el. pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli